Ko sam ja?

Uh…verovatno najčešće postavljeno pitanje u ljudskim glavama, a retko ko ima odgovor. Koliko je potrebno vremena da čovek upozna sebe, ili koliko je potrebno da stvori sebe?

Život je jedno veliko putovanje i učenje. Neki imaju od koga da uče i da traže savete i mišljenja, a neki kroz život uče sami i na svojim greškama. S moje tačke gledišta, život je ustvari jedna knjiga, naša, posebna, i svako ispisuje svoj život u skladu sa željama i mogućnostima. Svako novo poglavlje iziskuje novu osobu, tj.novu verziju vas samih. Nemate iste poglede, iste želje i stavove u dečijim, mladim i starijim godinama. I uvek težite tome da budete bolji, pametniji i lepši.

A odgovor na ovo pitanje je sasvim jednostavno: vi ste ono što vi želite da budete. Čovek, osoba, ličnost. Prihvatite sebe, sve svoje vrline i mane. Svi ih imamo, jer, zaboga, ljudi smo. Danas je vreme interneta koje plasira neke statuse lepote i savršenosti i toliko mladih je izgubljeno u večitoj borbi za nekom estetikom da zaborave na druge bitne stvari. Imamo samo jedan život, obrazujte se, volite, gradite sebe zbog sebe, a ne zbog drugih. Čitavo društvo vuče toliko problema zbog svih ovih praznih stvari koji čine ljude sve nesrećnijim i zavidnijim.

Dugo vremena sam i sama postavljala sebi ovo pitanje. Dugo vremena nisam pisala, a jako mi je nedostajalo. Dugo vremena sam se borila sama sa sobom i uticajima drugih ljudi na mene. Nažalost, sve što vam je blizu, a ne možete da oterate od sebe, škodi. Nalazila sam begove od stvarnosti u mnogim stvarima, dok me jednog dana sve nije sustiglo kao cunami. Pa sam se slomila i tako se i izgubila negde u međuvremenu. Već neko vreme pokušavam da se vratim pisanju, jer tu sam jedino nekako bila svoj na svom. Pokušavam da se vratim sebi, i da odagnam sve one loše stvari koje me i dalje prate, a ne umem da im se oduprem. Još uvek učim da kažem “ne” ljudima, još uvek učim da prihvatim sebe, da nisam savršena i da nikad neću ni biti. Da sam samo još jedan čovek, jedna osoba koja teži sreći i spokoju, koja ne može da reši baš sve i svačije probleme.

I eto me natrag, ovde, međ’ moju virtualnu familiju. Nadam se da ću dočekati neka stara i draga lica, i spoznati i neka nova. Valjda nas je ova svetska bolest nekako sve zbližila i vratila na pravi put. Ne znam da li će opet biti mojih priči i pesama kao nekada, mislim da gotovo 10 godina nisam pisala. Trudiću se da pišem o nekim svojim nesigurnostima i stavovima, o problemima sa kojima mislim da se susreću mladi ljudi u ovom vremenu i ovih dana. Do čitanja.