Bitanga i princeza

“Sećaš se kako smo se upoznali? To je bilo na proslavi punoletstva tvoje sestre. Prišao sam ti misleći da si ista kao mnoge, devojka za avanturu. Odbila si me, što me je navelo da se ponašam kao još veći kreten. Dosađivao sam ti čitavo veče, da bih na kraju uspeo da izvučem samo broj telefona. Čekao sam da prođe nekoliko dana da bih te pozvao. Smatrao sam te detetom, a ustvari sam se ja ponašao detinjasto. Svakim novim susretom postajala si mi bliža i draža, a ipak nisam želeo vezu. Kad god bi pomenula tu temu, udaljavao sam te od sebe, a zapravo si jedina bila uvek tu kad mi je bilo teško, ušla si mi pod kožu tako brzo i lako, da nisam to ni primetio. A svako bi te voleo, tako veselu i razdraganu. Što li sam bio toliko slep? Dozvolio sam da me čekaš tako dugo, a zaista se niko ne čeka toliko. Bila si neumorna. Ostajala si da me zagrliš kad pogrešim, iako bi već podosta kasnila kući. Odužilo se ‘to naše’ mesecima, dok nisi odustala i našla drugog. Tek onda sam shvatio šta sam izgubio. Pokušavao sam na sve načine da te vratim, ali kad god smo se čuli, uvek se sve nekako završavalo svađom. Bio sam uporan, kao što si i ti nekad bila. Pitao sam se kako si tako lako odustala, a zapravo ti uopšte nije bilo lako, siguran sam. I dalje ti se nadam, jer sad znam koliko mi značiš i koliko te trebam. Ovim želim da ti zahvalim za sve divne dane koje si provela sa mnom, i sve loše trenutke u kojima si mi bila uteha. Shvatio sam da vrediš. I shvatio sam da sam bio kreten, i koliko sam ti značio…sve sada znam. Jedino čemu se sada nadam si ti i tvoj oproštaj. Ti si moja novogodišnja želja. Moj trenutni razlog što dišem. Voleo bih da počnemo ispočetka, od Nove godine…pa kako nam se posreći…”
Advertisements