Ruka koja je prva držala moju

Išli smo putem ljubavi i spokoja.

Na svakom koraku, on je bio tu.

Moj verni saputnik i u dobru i u zlu.

Pružila bih mu ruku, i prihvativši je,

mogao me je povesti bilo gde, i na kraj sveta.

Znao je kako treba da je drži:

Ni previše nežno, da odem, ni previše čvrsto, da boli…

Nego onako, da se zna kome pripadam…

Znao je da miluje tim rukama..

Znao je tako lepo da zavede, da uteši..

Znao je, o tako dobro je znao, da sam držala sve moje, držeći njegovu ruku.

A onda me je pustio…

Anđeo čuvar(2)

Kada sam je video tog dana, pogubio sam se. Bila je prelepa. Saplitao sam se, izgledao smotano, svaki put sam u sebi poželeo da mi se zemlja otvori i proguta me, a ona se smejala. Imala je najlepši osmeh na svetu, bio sam omađijan. Uveče me je pogledala dok sam dodavao činiju njenom bratu i zamalo da je ispustim. Pokušavao sam da ostanem smiren i namignuo joj. Nasmejali smo se i pokazala mi je očima da izađem ispred.

Kada je došao njen brat i rekao da im je otac u bolnici, srce mi je lupalo ubrzano, uplašio sam se zbog nje, ali rekao sam joj da će sve biti dobro. Otišla je, a ja sam pozvao strica i krenuo za njom. Nadam se da nije primetila da je pratim. Svratili su po njihovu malu sestru i uputili se ka bolnici. Znao sam prečicu do tamo, i naterao strica da me odveze. Stajao sam u holu, iščekujući sa nestrpljenjem da uđe, da je ugledam. Nisam umeo da razumem ovaj osećaj, nisam joj čak ni ime znao, a tako me je potresla, nisam znao za sebe.

***

Ne znam kako je došao do bolnice, da li nas je pratio ili nešto drugo, ali me je čekao tamo, stajao je ozbiljan, kao da vidi nešto nesvakidašnje, u očima mu se videlo divljenje. Nasmejala sam se i uzvratio mi je osmeh. Od tad je bio ozbiljan dok se ja ne bih nasmejala. Pratio je svaki moj pokret, moje raspoloženje, trudio se da mi ugodi.

Tata je morao na operaciju, a on je sve vreme bio pored mene, iako mi ni ime nije znao, nismo se ni upoznali. Ali imala sam neki neobičan osećaj, veoma jak, kao da je on poslat da bude baš tu, zbog nečega, kao da je zaista moj anđeo čuvar.

Nakon 2 sata čekanja, strepnje, mama je bila očajna i umorna, ali nije želela da ode kući. Ja sam ostala sa njom, a moj brat je otišao kući sa malom sestrom.

Kada je završena operacija, došao je doktor i rekao da je sve dobro prošlo, sada nam ostaje da čekamo. Da čekamo da se probudi.

***

Bio sam prestravljen tih 2 sata, bojao sam se zbog nje. Imali smo neku povezanost, osećao sam to. Neki magnet nas je privlačio, i osećao sam kao da je poznajem vekovima.

Njen otac imao je tumor na mozgu, mada je operacija dobro prošla. Doktor je rekao da moramo da čekamo, i da su moguće posledice kad se probudi. Amnezija, na primer. Ona se jako potresla, zagrlio sam je i rekao da će sve biti u redu.

Nakon dva meseca kome, njen otac je preminuo. Njena majka, ona i svi njeni bili su slomljeni od bola. Nisam je napuštao ni u jednom trenutku.

nastaviće se…

Anđeo čuvar(1)

Bili smo ludi za brzom vožnjom, i ona i ja. A bili smo ludi i jedno za drugim. Voleli smo da glumimo negativce, kao da bežimo od nekog, u kožnim jaknama, kao pravi mafijaši, ma voleli smo mnogo da maštamo. Uh, koliko sam je voleo, ona mi je bila dar sa neba, moj anđeo…

Za moj 18.rođendan, stric iz inostranstva mi je kupio sportski motor, zeleni suzuki, GSX-R 1000. Bio sam van sebe od sreće, pošizeo sam, morao sam odmah da ga isprobam. Otišao sam po nju, i ona je bila presrećna. Vozio sam 150, i sve više ubrzavao. Taj adrenalin, jak vetar, svaki nerv radi. Kada smo se iživeli, vratio sam je kući, poljubio i rekao : “Voli te tvoj bajker” , ona se nasmejala, uzvratila mi poljubac i odgovorila : “Onda sutra u 2?” Upalio sam motor i otišao kući.

Sutradan je sve bilo spremno, peklo je sunce, pravo letnje vreme, a nas je čekao dug put. Spremio sam joj iznenađenje, na livadi, piknik, kampovanje, malo prirode i čistog vazduha. Znam da noću ima puno komaraca, poneo sam neki zaštitni sprej, ne razumem se u to, majka mi je dala. Pod tenzijom sam malo, ne znam zašto. Ali biće sve dobro.

***

Utrčala sam u sobu i sručila se na krevet, još uvek pod utiskom vožnje i smejem se kao dete. Ne mogu da verujem da ga imam, da sam pronašla nekog vrednog svake žrtve. Negde sam pročitala da ne treba tražiti savršenog, već jednako ludog kao ti. On je baš takav.

Upoznali smo se, ne, prvi put sam ga videla na moto skupu u našem gradu. Ja sam bila sa bratom, a on sa stricem. Bilo je to pre dve godine, a sećam se kao da je juče bilo. Imao je dužu kosu, kovrdžavu, baš je bio smešan..i pogubljen. Bio je prvi put na moto skupu, kao i ja. Pratila sam ga pogledom, i smejala se svakom njegovom ispadu. Bio je tako sladak.

Uveče smo se svi okupili u šatoru, na večeri. On je sedeo dijagonalno od mene. Želela sam nešto da mu kažem, ali bilo me je stid. Onda ga je moj brat zamolio da mu doda salatu, pogledao je u mene pružajući mu činiju i zamalo da je ispusti. Nasmejala sam se, a on mi je namignuo, i uzvratio osmeh. Pogledom sam mu pokazala napolje, i ustala da izađem. Nije prošlo dva minuta, kada mi je neko prekrio oči rukama. Šapnuo mi je “Da li si ti moj anđeo koji će me čuvati od svega lošeg na ovom svetu, dok jurim 200 na sat?” Sklonila sam njegove ruke, okrenula se i rekla mu: “Ne, ti si MOJ čuvar, s kojim ću otići brzinom svetlosti na kraj sveta i nazad, koji će me voditi na najlepša mesta, jureći 200 na sat, i držaće me za ruku, jer to je nešto najdivnije što može da uradi.” Gledao me je sa divljenjem i glasno uzdahnuo. Nasmejali smo se. Sledio je trenutak tišine, u kome bi trebalo da se desi poljubac, međutim, moj brat je izašao iz šatora i rekao da moramo kući, jer tati nije dobro, odveli su ga u bolnicu, mama je otišla s njim, a našu malu sestru od 3 godine ostavila komšinici, morali smo po nju. Mnogo sam se uplašila. Zagrlio me je i rekao da će sve biti okej, da ne brinem.

nastaviće se…

Забрањено воће

У тој леденој зимској идили , љубио си ме врелим уснама свуда по лицу и врату. Пробудио си у мени сваки нерв, читаво тело ми се грчило од узбуђења. Задихан, издишући на хладном ваздуху стварајући пару, гледао си ме у очи и говорио како сам лепа. Желела сам само да умукнеш, мрзим комплименте. Наставила сам да те љубим, привлачећи те себи, грлећи те целог. Умео си да ме наведеш да будем тако дрска и зла, а у исто време тако добра и питома. Жмарци су ме пролазили сваки пут кад си ми дотакао врат уснама и тело рукама. Препуштала сам се том осећају, препуштала сам се теби. Били смо као изгладнеле звери, хранећи се једно другим. Подигао си ме, обгрлила сам те ногама и наставили смо да се љубимо дивље, немилосрдно…брутално. Ухватио си ме за косу и грубо ми повукао главу назад, љубећи ме по врату као манијак. Можда бисте помислили да сам мазохиста, али нисам. Ни он ни ја. А знате, двоје садиста кад се споје, не слути на добро. Промрзла, спустила сам се, запалила цигарету..он ју је узео, а моје руке ставио у његове задње џепове на панталонама. Зна да сам слаба на то, кретен..али било је слатко то што је желео да ме угреје, иако сам знала да му значим, такве ситнице, његова брига-било је лепо кад ми је пружао пажњу, мада непотребну. И што сам се крај њега осећала као наивно дете и као највећа кучка.

Ово није љубав. Ово је неки други осећај, можда страст. Не знам како бих га назвала, али тако проклето прија.

Neke stare stvari

Koračam starom ulicom, naviru sećanja.. U stvari, nisam sigurna da sam ikad bila tamo, sa tobom. Sve je kao davno odgledan film, sećam se radnje i mesta, sećam se aktera, a u stvari sve mi je tako strano. Da, nekad sam te poznavala. Nisam znala tvoje navike, da li kada ustaneš prvo piješ kafu ili pališ cigaretu. Znala sam kako umeš da pokažeš sreću, tugu, da pružiš zagrljaj, utehu, ljubav… Kada si me držao za ruku, kretali smo se zajedno, u ritmu. I nisi mi morao reći ništa, sve mi je tvoj pogled govorio. Taj period mog života s tobom, bio je najlepši. Još uvek nisam srela nikog sličnog tebi. Verovatno nikad i neću. I više me ne boli to što si srećan s njom, a ja nemam nikog. Samoća je bedna, ali navikla sam. Ponekad neko naiđe, na tren popuni tu prazninu. Ali ono što najviše boli, to su poljupci koje mi nikad više nećeš poklanjati, reči koje mi nisi dozvolio da ti kažem, pogledi koje mi nećeš uputiti i sve one stvari kojima si mi mamio osmeh na lice, punio mi srce vedrinom, ulepšavao mi dane jednog dela života u večnosti, nikad se neće desiti. To me ubija.

I opet se vraćam na to mesto, kažu da ubica se vraća na mesto zločina. Opet dolazim tu, ali ne osećam ništa, sve mi je strano. Jesmo li mi ikad bili tamo, podseti me… Premotaj ovaj film, pa neka počne.. Da ga opet proživim.

Jedan mali svet

Stajala je na hladnoći čini se dugo. U mraku i crnoj odeći,stopila se sa drvećem u parku iza. Da ne beše plave kose,ne bi je mogao primetiti. Čekala je tako,promrzla na zimi,čekala je,dok nije stigao.

-Gde si do sad? Zabrinula sam se.

Nežno ju je poljubio i zagrlio. -Jel ti hladno?,upitao je.

Laganim korakom krenuli su napred. U gradu je bilo tiho,saobraćaja nije bilo mnogo,tek poneki auto prođe svojim putem. Koračali su dugo tako zagrljeni,dok ne stigoše ispred jedne zgrade. On otključa vrata i uvede je u hol. Na podu bile su posute latice u vidu staze do lifta. Poveo ju je ka njemu. Kad su se otvorila vrata lifta,imala je šta i da vidi-bio je prepun balona u obliku srca,a na podu stajala je kutija sa tortom i jedna veća,uvijena u ukrasni papir.

-Srećan rođendan,rekao je i počeo da je ljubi,ulazeći u lift s njom u naručju.

-Hvala,odgovorila je,dok je pokušavala osmehom da suzbije suze.

Nastavio je da je ljubi svuda po telu,strgao je sa nje crnu haljinu,i privlačio sve više sebi. Obrlila ga je i rukama i nogama,svlačeći sa njega košulju i otkopčavajuči mu pantalone. Zaustavio je lift i vodili su ljubav tu,među balonima i kutijama.

Napokon stižu u stan. On unosi stvari iz lifta,ona korača ka sobi ne verujući svojim očima. Stan je bio prepun buketa crvenih ruža,stavljenih u vaze. Na podu su bila dva reda upaljenih sveća,jedan s jedne,drugi s druge strane,sve do kreveta. Koračala je napred,sa suzama u očima,osećajući se ispunjenom i najzad,srećnom.

Prišao joj je s leđa i zagrlio je čvrsto,želeći da tako ostanu zauvek. Okrenula se i poljubila ga. Primicali su se krevetu,i baciše se na njega. Ljubio ju je od glave do pete,u sebi se zahvaljujući Bogu što je ima u životu. Ona se smejala kao dete,uživajući u svakom dodiru.

Na kraju čina ljubavi,zadihan joj je šapnuo na uvo -Volim te,i legao pored nje.

-Volim te,odgovorila je i stavila mu glavu na grudi,sklapajući oči.