Neočekivani poziv

-Ćao.

-Ko je to?

-Ne budi licemerna, znam da znaš ko je. Ili ćeš možda reći da mi se promenio glas, da se nismo dugo čuli i da si me zaboravila? Jer znam da nisi.

-Zašto me zoveš sada? Želiš da se opet raspadnem taman kad sam počela normalno da živim?

– Ne. Zovem te da ti kažem da si bila u pravu. Uvek si bila u pravu. Ostavila me je. Verujem da mi nikada nećeš oprostiti, nisam čak ni dostojan da ti tražim oproštaj. Nisam dostojan ni da slušaš sve ovo, ali želim da znaš da sebi nikada neću oprostiti sve kroz šta si morala da prođeš zbog mene. Sve kroz šta i dalje prolaziš i zbog čega ispaštaš. Uništio sam nam oboma život, ali dobro znaš da bi gore bilo da smo ostali zajedno. Znam da me ti nikada ne bi ostavila zato sam i morao tako da postupim. Nisam smeo da te dovedem do ruba propasti, a znaš da bih umeo. Negde duboko u sebi te valjda još uvek… Zato sam te i pozvao. Želeo sam sve to da ti kažem pre nego što… Zbogom.

-Nemoj. Ne čini mi to. Ne posle svega. Biće mi još teže. Dođi večeras kod mene, smislićemo nešto. Samo nemoj ponovo da me ostavljaš. Ne tako.

Ali veza se već prekinula. Plakali su te noći nezapamćeno.

Advertisements

Jesen donosi samo tugu

Tuga se uvuče neprimetno pod kožu i hara krvotokom…

Tera oko da zasuzi, telo malaksa a misli idu 300 na sat pa bukne tišina…

I opet sve po starom. Nikako da te se otarasim.

Jesen je opet. Ovo vreme me podseća na tebe.

Uskoro nadam se neće više.

image