Igračka

“Posustajem. Nikada nisam bila od onih koji lako odustaju. Ali ovog puta je drugačije. Sve ide protiv mene. Koliko god da se borim, možda neke stvari jednostavno ne mogu da imam. I opet se vraćam na tebe. Ne znam šta me to vuče pa ne mogu da te se otarasim. Kreneš venama kao otrov, kao droga, treseš i ubijaš sve što je dobro u meni, i pretvaraš me u nešto meni strano, pa radim stvari koje ne mogu da kontrolišem, koje zapravo ne radim ja, već neka meni nepoznata osoba. I ludim. Nisam želela sve ovo. Ne mogu da se sastavim od kad si ušao u moj život. Besnim, pokušavam da te izbrišem, al ne daš se izbrisati tako lako. Najgore je što te nemam. Što te nikada nisam imala, niti ću te imati, a tvoja sam do srži. I boli. I prija. I ne da mi se ništa. I ne znam više ko sam. Kao da sam pustila drugu osobu da živi u mojoj svesti, da živi moj život. Znam da moram da preuzmem sve ovo, ali ne umem. Potreba si mi. Mučiš me konstantno i ne daš mi da odem. Pored svega lošeg, uradiš jednu lepu stvar koja me natera da ostanem. I opet sve ispočetka. Lomiš i sastavljaš. Igraš se kako ti je volja.”